Većina ljudi koji su bili kontaktirani se sećaju kontakta ne samo u svojoj podsvesti već do izvesnog stepena i u svojoj svesti. Ovo se ne može sprečiti, jer su dve polovine vašeg mozga napravljene tako da razgovaraju jedna sa drugom, i događa se konstantno curenje. Kako se kontakti sa nama zapisuju samo u podsvesti, prisećanje na posetu ne liči na prisećanje posle amnezija, kada se događa rekonekcija sećanja. Kod amnezije, memorija je već u svesti, samo je isključena, i miruje kao zasebni deo.
Kada se kontaktirani priseti, svesna sećanja se izgrađuju po prvi put, tako da se dešava proces eskalacije. Bez obzira da li se prisećanje dešava za vreme analize sna, dnevnog sna, ili pod hipnozom, proces je u suštini isti. Fragment, koji je čvrsto vezan za podsvest, se prebacuje u svesni deo mozga, ali u početku uopšte nije povezan sa drugim svesnim sećanjima. Međutim, kako fragment sadrži neke putokaze ka ostalim delovima svesne memorije, počinje izgrađivanje veza sa svesnom memorijom. Zar to nije bio pozajmljeni ogrtač koji sam nosio one noći koju sam proveo kod rođaka Džoa kada sam slučajno ostao da prespavam? Zar to nije prijatelj iz detinjstva, sa kojim sam gradio kućicu od drveta u šumi iza škole? Može li se zapamćeni oštar bol i privremena dezorijentacija, zbog uzimanja uzorka tkiva sa zadnjeg dela noge, povezati sa čudnim ožiljkom koji kao da se iznenada pojavio jednog dana?
Na ovakav način počinje izgrađivanje svesnog sećanja, i nastavja se dalje zavisno od volje kontaktiranog da se priseti. Ako je kontaktirani uplašen, ili ako rado koristi put poricanja kako bi se izborio sa situacijom, prisećanje biva blokirano. Prisećanje ostaje u fazi odvojenih fragmenata memorije u svesti, koji najverovatnije nikada neće biti povezani. Ako, međutim, kontaktirani želi da se priseti, tj. ako je njegova radoznalost veća od njegovog straha i anksioznosti, izgrađivanje svesne memorije se sve više ubrzava. Razmišljanjem o ovome, kontaktirani stvara sve više i više veza u svojoj glavi, i njegov život kontaktiranog počinje da se formira. Ponekad je okidač čitanje o iskustvima drugih, i iako ovu činjenicu koriste zluradi da bi tvrdili da su kontaktirani u stvari samo histerici koji lako podležu sugestiji, ovo je u stvari metod koga koriste na hiljade puta dnevno razni učitelji, terapeuti, gurui za usavršavanje sopstvenog bića, političari, advokati na suđenju, sveštenici, i deca kada se obraćaju svojim roditeljima. Zar se ne sećaš kada si... zamislite situaciju u kojoj... seti se kada si poslednji put...
Kontaktirani koji su svesni posete, oni koji su obavili istraživanje u svojoj podsvesti i napravili solidnu bazu u svojoj svesti gotovo uvek pokušavaju da otkriju način na koji mogu da se prisete događaja neposredno posle posete. Oni primećuju izvesne korelacije. Neobičnu i nikad ranije doživljenu želju da odu sami u šetnju kroz šumu, osećaj da je nešto drugačije u ovom trenutku nego nekoliko trenutaka ranije, ili ponekad shvataju da su se upravo vratili ako se njihovo telo trese, ili su uplašeni bez ikakvog razloga. Kontaktirani najčešće znaju mnogo ranije da će se desiti poseta, i njihova želja da budu sami, u šumi ili negde drugde, je deo njihovog plana da razmisle o svemu nakon posete. Oni sami sebi priređuju period mira i samoće. Neposredno pre posete, kontaktirani je svetan, telepatski, o čemu će se govoriti. Na primer, ako će biti vođena diskusija o projektu na kome kontaktirani radi i o problemu u vezi koga je kontaktirani tražio pomoć, kontaktirani može iznenada primetiti da razmišlja o rešenju koje mu nije padalo na pamet ranije, i da je manje zabrinut. Ovo je siguran znak da se poseta dogodila.
Pošto često koristimo paralizovano stanje da bismo transportovali kontaktirane, obično postoje reakcije kada uklonimo ovo stanje. Telo reaguje, ponekad tako što je suviše relaksirano, na primer, za stojeću poziciju i zato mora iznenada da prilagodi muskulaturu za stojeći pložaj, a ponekad reaguje na iznenadnu stimulaciju refleksom iznenađenosti. Ovo je takođe siguran znak da se poseta upravo dogodila.