Za vreme kontakta licem u lice mi isključujemo ljudsku svest. Sećanje na ovakav događaj se uopšte ne zapisuje u svesti, koja nije isti deo mozga kao podsvest. Ovakav način pamćenja ljudi lako koriste, jer imaju različite delove mozga zbog mnogih projekata genetskog inženjeringa koji su rađeni u prošlosti korišćenjem veoma različitih izvora gena. Ljudi imaju sposobnost da odbace kako svoje svesna, tako i podsvesna sećanja, i to veoma često čine. Na primer, ako je sećanje bolno, ono može biti zaboravljeno. Ako je sećanje bolno ono takođe može biti izmenjeno, tako da čovek zapamti stvari drugačije nego što su se stvarno desile. Ljudi takođe mogu razviti svesno sećanje od podsvesnih želja tako što doživljavaju dnevne snove dok ne bude dovoljno detalja da se izgradi svesno sećanje. Ali, u svim ovim okolnostima, podsvest pamti činjenice. Svest je ona koja lažira stvari.
Podsvesna sećanja na kontakte sa nama licem u lice su efektivna isto kao i potpuno svesna sećanja. Stres, koji je izazivan sukobom između svesnog i podsvesnog, nastaje kada čovek otkrije da je uradio nešto a da prethodno nije znao da ima nameru da to uradi. Ali, ovakav tip ponašanja se javlja kod ljudi koji nemaju nikakvog kontakta sa nama, Zetanima, pa prema tome nije jedinstven za one koji stupaju u kontakt sa nama.