Tako mračne da svetlost ne može pobeći, tako guste da sva materija koja uđe unutra biva kompresovana u nešto suviše sitno da bi bilo pojmljivo. Šta je to crnu rupa, i da li materija ulazi u nju a nikad ne izlazi napolje? Sve je relativno, i gustina crnih rupa je nepojmljiva za ljude samo zato što ne poseduju osnovu za poređenje. Takođe, pošto se čini da ništa ne izlazi napolje, ljudi smatraju da crna rupa predstavlja rupu bez dna, i iskreno govoreći, plaše se crnih rupa. One međutim imaju svoju svrhu, i deo su Božjeg plana za obnavljanje Univerzuma. Već vam je poznat koncept velikog praska, za koji smo objasnili da predstavlja pomeranje sata unazad za određeni delu Univerzuma, određenu vrstu obnavljanja stanja. Velikom prasku je potrebno nešto od čega će eksplodirati, i za to stanje crne rupe akumuliraju materiju.
Da li crne rupe usisavaju sve što uhvate u svoju zamku, i da li je moguće pobeći? Crne rupe su proždrljive, ali napreduju lagano. Tako lagano, u stvari, da je moguće pobeći bez mnogo muke. Pored toga, crne rupe ne mogu zarobiti duše, jer razvijeni entiteti mogu da odlebde iz crne rupe, jer su napravljeni od lakše supstance. Međutim, crne rupe akumuiliraju i supstancu od koje su napravljene duše, kad ona nije formirana u obliku entiteta, i kada je slobodna i nedefinisana. Ova supstanca se pakuje u jednu celinu, i širi se ravnomerno za vreme velikog praska, i zbog toga ponovo nastaje proces formiranja svetova i evolucije, u malom delu Univerzuma. Ovo je deo Božjeg plana, barem koliko je nama poznato.