Postojanje Tamne materije je teorijski pretpostavljeno od strane naučnika da bi mogli da objasne ponašanja i kretanja u Univerzumu koja do tad nisu bili u stanju da objasne. Ubacite tamnu materiju, i sve se uklapa, ili tako barem izgleda prema trenutnim pretpostavkama. U stvari, tamna materija ne objašnjava sve, u stvari čak i ne objašnjava dobro ono što objašnjava, ali je trenutno moderna u nauci. Zašto je tamna materija nazvana tamnom? Pa, zato što ljudi ne mogu da je vide, ili da je izmere, ili da je uhvate, i zbog toga je tamna, odnosno krije se. Pa, materija se ne krije. Ona nema razloga da to čini, jer nema želje da se sakriva. Nije tamna materija ta koja povezuje sve na neki čudan, neizmerljiv način, to je u stvari sićušna materija, koju naučnici sa Zemlje još nisu uspeli da vide zato što je suviše mala za njihove oči i njihove instrumente.
Čestice tamne materije, kao bube, postaju sve brojnije što su manje. Ljudi su uvek prestrašeni kada ustanove koliko ima grinja u čestici prašine.Grinje su svuda, i kada bi neko imao hrabrosti da ih izbroji, broj grinja u sobi bi bio daleko veći nego broj bubašvaba. A, naravno, broj buba u sobi daleko prevazilazi broj ljudi. Tako je isto u Univerzumu. Čovek je video planete, tj. ljude u sobi, i proučio njihovo ponašanje. Ovo se desilo veoma rano. Onda je čovek postao svestan energije od koje je sastavljen solarni vetar, i svetlosnih zraka koji dolaze iz udaljenih galaksija, tj. vidljivih buba u sobi, i proučio njihovo ponašanje. Ovo se desilo nedavno. Međutim, ljudi još uvek nisu svesni sićušnih stvari u galaksiji, tj. grinja, i zbog toga im još uvek fali bitan deo slagalice.
Pre nego što su ljudi postali svesni planeta, i njihovih odnosa sa Suncem, postojala su razna čudna objašnjenja za njihovo kretanje. Pošto Udruženje Ravna Zemlja (Flat Earth Society) još uvek postoji među vama, ne moramo ovo preterano da objašnjavamo. Pre nego što su ljudi postali svesni puteva energije u galaksiji, takođe su postojala razna čudna objašnjenja za ono što je izgledalo kao nepredvidiva priroda šireg Univerzuma, koji je žuborio, sijao i namigivao, ponašanje koje se obično pripisivalo božjoj volji ili se smatralo da predstavja slobodnu volju samog Univerzuma. Sada naučnici imaju posla sa velikim, vidljivim planetama koje se ponašaju jedna prema drugoj kao da postoji još nešto. Možete smatrati da je ovo ogromna količina sićušne materije. To je materija od koje je sastavljen Univerzum, elementarne čestice koje se ne kreću, koje se ne grupišu, pa prema tome ne formiraju masu niti se daju registrovati u obliku energije.
Ništa oko čega se treba uzbuđivati. Samo izračunajte njihovu težinu, i smatrajte da je to galaktički vazduh, nešto kroz šta se prolazi.