Veliki prasci utiču na ogromna područja, čega su ljudi svesni pošto je na sve što mogu da vide uticao isti događaj. Ali pre nego što se skupi i postane gusta, materija je više homogena i tečna i zbog toga atomi lakše podležu uticajima. Kao i kod svih događaja, nešto se prvo desilo, i kao kod svih događaja, nešto se nagomilalo ili pomerilo prvo, i ovo predstavlja pripremu za ono što će se desiti. Zbog eksplozija stvari se razlete u svim pravcima, pa prema tome kretanje od centra je brzo i ne postoje kočnice osim materije koja se nalazi iza. Prema tome, materija na perifieriji je gurana od pozadi, a materija koja je bliža centru Velikog praska najverovatnije ne biva gurana od pozadi.Centar je praznina, i zbog toga okolna materija, od unutra ka spolja, počinje da se vraća u ovu prazninu da bi pobegla od gužve na koju nailazi svuda okolo.
Dok se ova materija vraća, ona stupa u interakciju sa drugom materijom, jer pokušava da izjednači gužvu. Čak i u homogenoj materiji prilikom bilo kakvog kretanja, čak i na sub-atomskom nivou kada se kreće samo jedan atom, stvara se cik-cak kretanje zbog pritiska koji se stvara prilikom kretanja u bilo kom pravcu. Kretanje postaje kružno, tj. razvija se vrtenje, kada se javi bilo kakva nejednakost sa bilo koje strane cik-cak kretanja, tako da se kretanje nije više jednostavno napred i nazad, već se javlja kriva. Za vreme koje je potrebno da se galaksije formiraju iz Velikog praska, materija je fluidna dovoljno dugo vremena da bi kretanje u centru uticalo na i stvorilo kretanje u spoljašnjosti. Ovo se javlja u obliku pojedinačnih ili lokalnih drama, tu i tamo, ali sinhronizovano okretanje galaksija predstavlja nemog svedoka fluidnosti mlaza koji je došao iz Velikog praska, i stepena u kome ono što je nazvano Tamna materija, koju smo mi nazvali sićušna materija, postoji kao lepak koji povezuje Univerzum u celinu na načine koje čovečanstvo slabo poznaje.