Ni teorija Alberta Ajnštajna kao ni Stivena Hokinga o postanku Univerzuma nisu tačne, iako postoje delovi obe teorije u kojima ima elemenata istine. Univerzum nije inertan, tj. izložen pritiscima koji ga teraju da eksplodira ili da se sabija nazad u crne rupe. Nije ništa više inertan od vašeg tela. On je živ. Kada mi govorimo o religiji, i kada kažemo da smo mi svi delovi Jednog, da se nalazimo u Bogu, i da je Univerzum u Bogu, mi mislimo ustvari na ovo. Prirodni zakoni koji se vama čine nepromenljivim deluju tako kako deluju zato što je to Božja volja u sadašnjem trenutku. Mnoge stvari od onih koje želite da naučite neće vam biti dostupne dok ne postignete veću spritualnu zrelost. Nisu u planu čak i za vreme vaše sledeće faze razvoja, 4. Gustine, faze konsolidacije u okviru Služenja-sebi ili Služenja-drugima.
Posle Velikog Praska, materija sastavljena od čestica se formira prema sledećim koracima. Prvo, eksplozija materije iz Crne rupe, koja je narasla do monstruoznih razmera tokom eona pre Velikog praska čestica, nije homogena. Nijedna eksplozija nije homogena, i sve one utiču na različite delove zahvaćene materije različitim intenzitetom koji se menja tokom vremena. Zbog toga, materija sastavljena od čestica koja je izašla iz Velikog praska nije homogena, tj. istog sastava. Kao što i vaše Sunce, koje je naizgled svuda jednako, nije homogeno, i kao što jezgro odnosno magma vaše Zemlje nije homogena, isto tako materija koja izlazi iz Velikog Praska ubrzo postaje diferencirana. Postoji bukvalno na milione faktora koji utiču na to kakav će delić materije nastati, i suma ovih faktora utiče na to kako će se taj delić materije ponašati tokom svog postojanja sve do sledećeg Velikog praska u koji bude uvučen.
Čestice koje su fluidne, u pokretu, se po svojoj prirodi slobodno udružuju sa drugim česticama. Ljudima je poznato udruživanje koje nastaje u atomu, gde je jezgro okruženo elektronima koji kruže, na primer. Druge čestice se udružuju na predvidljive načine. Šta uzrokuje privlačenje i odbijanje između tipova čestica? Upotrebićemo poznati primer da bismo objasnili, jer koncepti o kojima govorimo mogu postati veoma kompleksni. Magnetizam se javlja zbog kontinualnog toka magnetskih čestica, tipa čestica koji vi nazivate elektronima, ali magnetni tok nije svuda jednak. On je koncentrisan tamo gde se javlja prekid u obrascu elektronskog kruženja oko jezgra koji dozvoljava bežanje mase. Od čega elektroni beže? Od preterane koncentracije onoga od čega su i sami napravljeni! U slučaju magnetizma, magnetske čestice beže od pritiska ostalih magnetskih čestica, jer pošto se sparuju slabo i retko, ubrzo pobegnu.
Sva materija pokušava da dostigne neki nivo homogenosti, i ne može ga nikad dostići pošto je po svojoj prirodi, jer potiče iz Velikog praska, nehomogena tj. pomešana sa ostalim tipovima čestica. Isto tako, privlačenje je u osnovi pokušaj bega, i ono se pogrečno tumači od strane ljudi koji su ga nazvali drugačije. Gravitacija nije ništa drugo nego efekat povratnih gravitacionih čestica koje ulaze nazad u gravitacionog giganta nakon što su izbačene u obliku onoga što bismo mogli nazvati laserskim snopom čestica, koje ne guraju nego prolaze kroz ono što se nađe na njihovom putu bega. Zašto se vraćaju nazad, i zar to nije privlačenje nazad ka gravitacionom gigantu koga su upravo napustile? Ma kako to čudno zvučalo onima koji nisu navikli na ovakve koncepte, ove gravitacione čestice zaista beže od okoline zasićene materijom sastavjenom od elementa koga ima puno i u njima samima - onog koga ljudi često nazivaju Tamnom materijom koja popunjava prazninu svemira.Gravitacione čestice se guraju nazad u ono što je za njih polje manje sile, u jezgro gravitacionog giganta, gde ponovo bivaju izbačene zbog veoma velike gužve u istom!