Reči Zetana: Najstrašniji dan
Dan značajnog pomeranja polava, koje će se desiti za vreme narednog prolaska
12. Planete, je dan koji neće moći da ignoriše ni jedan čovek na planeti Zemlji.
Za većinu, to će biti najstrašniji dan.
- Oni koji nisu bili prethodno upozoreni neće proći ništa gore od onih koji
su čuli glasine ali nisu mogli da naprave promene u svom životu kako bi se
pripremili. U stvari, to što nisu dobili upozorenje će predstavljati balgoslov
za one koji ne mogu da se pripreme, jer neće morati da razmišljaju o odlukama
koje su doneli. Oni koji su se pripremili će biti u stanju velikog straha,
zamišljajući najgore. Bez obzira da li je čovek shvatio šta će se desiti a
nije mogao da ode na bezbedno mesto, ili nije shvatio uopšte, efekat će biti
isti. Ljudi će čekati na ono što će sledeće da se desi. Kao što smo opisali,
čekanje se može preobraziti u nešto što odvlači pažnju kao što su naprimer
žurke ili u neki oblik poricanja kao što je naprimer nastavljanje sa svakodnevnim
poslovima kao da je sve normalno, ali za većinu će čekanje predstavljati neki
oblik zadržavanja daha. Oni će biti u šoku, od trenutka kada shvate da se
Zemljina rotacija zaustavila, pa sve do pomeranja polova, znači nekoliko dana.
- Za one koji se nalaze pored obale, čas kada će Zemljina kora početi da se
pomera zajedno sa jezgrom do nove pozicije neće predstavljati traumu sve dok
se Zemljina kora i jezgro ne zaustve. To je trenutak kada će ogromni
plimski talasi početi polako da se penju uz obalu, prvo na jednu stranu vodenog
tela, a zatim, kasnije kada voda krene nazad, i na drugu stranu. Oba plimska
talasa su jednako razarajuća. To što se neko nalazi na visokom mestu pored
obale neće predstavljati faktor bezbednosti ako voda nema kuda da ode, jer
će pritisak naterati vodu da ide ka gore kada naiđe na prepreku, tako
da će biti potopljen u svakom slučaju. Plivanje na talasu dovodi do toga da
čovek udari u neku prepreku, a ako čovek dozvoli talasu da ga potopi dolazi
do sigurnog davljenja, srećom ta smrt je bezbolna. Prema tome, oni koji se
nalaze pored obale će u skoro svim slučajevima umreti zbog plimskih talasa,
ako ne umru pre toga.
- Za one koji se nalaze daleko od obale, van domašaja plimskih talasa, zemljotresi
će predstavljati veliku opasnost. Sve kuće osim onih najlakših će biti tako
jako potresene da će se srušiti, i zatrpati i zarobiti one koji se nalaze
unutra. Oni koji se nalaze u šatorima ili kolibama sa slamnatim krovom će
biti bacani levo-desno, zajedno sa svojim nameštajem, ali osim ogrebotina
i modrica, neće zadobiti druge povrede. Ležanje na podu u toku ovih događaja
samo po sebi predstavlja zaštitu, jer trenje uz zemljinu porvršinu sprečava
da čovek bude daleko bačen. U gradovima, zgrade će se srušiti, i nastaće situacija
koju viđate posle velikih zemljotresa, u svom ekstremnom obliku, svuda na
planeti. Povređeni će umreti zbog nedostatka pomoći a oni koji prežive će
se ubrzo razboleti zbog toga što će piti vodu zagađenu otpadnim vodama, a
zbog transporta koji će biti blokiran sa svih strana, i glad će uskoro početi
da odnosi svoj danak.
- Oni koji žive na pločama pored okeana koje će potonuti će biti prekriveni
vodom iz okeana kojoj se neće moći odupreti. Oni će se sigurno udaviti. Oni
koji se nalaze tamo gde će se desiti brzo spuštanje u područjima koja se nalaze
iznad nivoa mora mogu se u trenucima neposredno posle pomeranja polova naći
na vreloj zemlji, kada će kora prestati da se pomera i kada će ploče udarati
jedna u drugu kao voz čiji se motor iznenada zaustavio. U ovom slučaju pomaže
visina, jer što je veća udaljenost od mesta gde trenje između ploča stvara
toplotu, to bolje. Toplota može biti toliko velika da će topi kamen, kao što
govore svedoci koji su preživeli ove strašne događaje. Vulkani, kako aktivni
tako i ugašeni, će divlje eksplodirati, i prekriti okolna područja sa kišom
kamenja i prašine i toliko zagrejati vazduh da će sav život u okolini biti
uništen u trenutku.
- Pojava munja i vatrenih oluja sastavljenih od zapaljenih petrohemikalija
koje će padati sa visine i koje će se formirati za vreme interakcije gasova
i vulkanske toplote i munja koje će neprestano sevati ne može se predivideti.
One se mogu pojaviti svuda, i kao i vetrovi snage uragana predstavljaju atmosfersku
pojavu, a ne faktor na koga utiču zemljane mase. Iako su retke, ove vatrene
oluje su pogubne, i spaljuju sve što se nalazi ispod padajućeg tepiha plamena
i stvaraju opštu pustoš. Prestrašene žrtve imaju slabe šanse da uopšte shvate
šta se dešava pre nego štu budu zahvaćene i izgube svest zbog nedostatka kiseonika.
Kao i kod procesa spontanog sagorevanja, žrtva nije svesna za vreme sagorevanja.
Najbolja zaštita od ove retke i razarajuće pojave postiže se sklanjanjem ispod
metalnog krova, koji ne može da gori.
- U seoskim područjima preživeli će više brinuti o promeni klime nego o kolapsu
civilizacije. U početku, ješće zalihe hrane dok ne nestanu, a zatim sledi
briga oko toga što je nemoguće gajiti žito. Zar Sunce neće nikada ponovo zasijati
kroz oblake? Više nego bilo koji drugi razlog, ovo je ono što će naterati
preživele posle pomeranja polova da lutaju - oni će tražiti zemlju gde sunce
sija kao nekad, sigurni da su se zadesili na pogrešnoj strani Zemlje zbog
loše sreće. Zbog gladi će preživeli uskoro početi da jedu sve našta naiđu,
žvakaće staru kožu, ješće grane mrtvog drveća, ali će ostati gladni. Smrt
od gladi je takođe relativno bezbolna, jer čovek koji ne jede ubrzo postaje
ošamućen. Um počinje da slabi i slabost obuzima čoveka, koji je u osnovi uspavan
kada smrt dođe.