Šta se događa posle velikog zemljotresa? Naknadni potresi, a neki od njih nisu uopšte blagi. Možete li zamisliti život nakon uništavajućeg pomeranja polova, kada su baseni okeana bili pocepani toliko da je nivo okeana u svetu opao nekih 5-6 metara? Šta izaziva naknadne potrese, koje i dan danas osećamo još od prethodnog pomeranja polova? Posle pomeranja polova, ploče se smiruju, ali postoje nejednakosti na mestima gde je pritisak prema nekoj tačci konstantan, gde težina jedne ploče pritiska drugu, ili gde jedna ploča pritiska drugu da se pomeri u nekom pravcu. One poušavaju da se pomeraju zbog ovoga, i daleko su od postizanja stanja mirovanja. One stoje zajedno zbog trenja sa pločama koje se nalaze na ivicama, ili zbog toga što leže jedna na drugoj u slučaju ploča koje tonu. Kao što će vam reći bilo koji inženjer, mostovi, oblakoderi i nova skupa kola koja ste kupili trajaće samo neko vreme. Postoji trošenje i cepanje, pukotine uzrokovane stresom, promena u hemijskom sastavu potpronih struktura tokom vremena, i konačno - krc! Kada se desi pucanje, ili zemljotres, ploče se pomeraju na novo mesto, i ponovo započinje isti proces.
Pored naknadnih šokova, postoji efekat koji je nazvan Asteriodi u blizini Zemlje, koji su privučeni u Zemljinu okolinu bliskim prolaskom Planete X, koji prate planetu dok prolazi kroz Asteroidni pojas a zatim bivaju privučeni u neku vrstu orbite koja uključuje i Zemlju. Objekti, viđeni sa Zemlje, relativne su veličine, na taj način što daleki Mars može izgledati mali ali bliski asteroid može izgledati ogroman. Meteori se nazivaju zvezdama padalicama, odnosno vatrenim objektima koji proleću preko neba na svom putu ka mestu pada, negde na zemlji. Ne postoje skorašnji zapisi čovečanstva o tome da su veći objekti pali na Zemlju, ali takvi događaji su se desili posle poslednjeg pomeranja polova, kao što je Velikovski dokumentovao. Pošto je najveći deo Planete Zemlje prekriven vodom, a mnoga mesta su praktično nenastanjena u velikim pustinjama zamrznutih predela polova, šansa da veliki objekat padne pored civilizovanog i nastanjenog područja je mala. Kada bi se takva nesreća desila čak i u slabo naseljenom području zbrisala bi sve svedoke u neposrednoj blizini, a preživeli bi samo oni koji se nalaze na većoj razdaljini.
Spejs šatlovi i sateliti koje je poslao čovek se uvek zapale prilikom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu, pa je prema tome očigledno uzročnik paljenja toplota od trenja sa vazduhom. Munje nastaju za vreme običnih oluja sa grmljavinom takođe zbog trenja, kada električni naboj između vazdušnih masa postane različit a zatim biva izjednačen. Zašto takve munje ne nastaju za vreme padova malih asteroida na Zemlju? Zar pritisak i toplota i sve posledice električne prirode koje zbog toga nastaju u atmosferi nisu prisutne, isto kao i kod oluja sa grmljavinom? Kakve su posledice koje se javljaju na Zemljinim pločama kada mali asteroid ne izgori potpuno, prilikom pada na Zemlju? Ako zemljotres može izazvati mnoge naknadne potrese, zar ovo takođe neće izazvati potres? Zar okolni vulkani koji su izloženi prtisku lave koja se nalazi ispod njih neće biti aktivirani? Udarac u ploču odmah dovodi do stvaranja pritiska ispod ploče, koji odmah utiče na sve vulkane koje su izloženi pritisku lave koja se nalazi ispod ploče. Pritisak na ploču takođe menja dinamiku slabih ivica ploča, tako da pad meteora izaziva zemljotrese, a takođe i naknadne potrese.
Ovo je ono što je Velikovski opisao, u okviru svojih veoma tačnih izveštaja
koji potiču iz doba nekoliko vekova posle poslednjeg pomeranja polova. Predstojeće
pomeranje polova 2003. godine verovatno neće izazvati prolazak malih aseroida
ovakve vrste, ali pošto će jezgro biti pomereno dalje i neće biti odmah uvučeno
u trzaj zbog postizanja usaglašenosti, geografija će se promeniti radikalnije
nego prošli put. Pored toga, talasanje okeana će stvoriti veći talas poplava
nego prilikom prošlog pomeranja polova. Prema tome, ovo pomeranje polova će
verovatno imati veći uticaj, i sporije odumiranje efekata, nego prošlo.