Kako se pomeranje bude približavalo, za vreme tog dana, Zemlja će početi da stenje i ječi, istovremeno se suprotstavljajući i težeći ka pomeranju. Kada pomeranje bude počelo da se dešava, istovremeno će postojati tačke pritiska i cepanje i smirivanje tenzije na drugim mestima. Međutim, pomeranje, odnosno kretanje se ne dešava dok se kritična granica ne bude pređena, i zbog toga postoji nedelja zaustavljene rotacije, sa stalnim pojačanjem stenjanja i ječanja Zemlje sve dok se ne desi cepanje i pomeranje. Samo pomeranje će izazvati pravo cepanje ploča i njihovo savijanje i spuštanje, tako što će sve ploče staviti u pokret. Najpre, u satu u kome će se desiti pomeranje, postoje samo pokazatelji pritiska i tenzije, tačke gde će se desiti spuštanje će se zagrejavati, a tačke gde će se desiti cepanje će se istezati. Tamo gde se istezanje dešava ispod vode, kao na primer u tačkama koje čine granicu Atlantika, zemlja će biti povučena na dole u toku nekoliko minuta, možda čak i sati, pre pomeranja polova. Tamo gde se spuštanje dešava na kopnu, ljudi će primetiti pojačanu toplotu, čak i pre nego što se desi pravo tonjenje i otapanje kamena. Ali sve dok se pomeranje zaista ne desi, tenzija ostaje, i Zemlja stenje u agoniji.