Stari grci su pored filozofije razmatrali i druge stvari u svojim debatama. Oni su proučavali prirodne zakone - fiziku, astronomiju, i hemiju. U to vreme preovlađujuće mišljenje je bilo da je Zemlja ravna, a da nebo igra zavisno od ćudi bogova, ko god da su oni. Oni nisu posedovali mikroskope, niti akceleratore i centrifugalne mašine, i nisu posedovali sposobnosti da razdvoje hemikalije kako bi proverili svoje teorije. Oni čak nisu imali koncept subatomskih čestica. Kako su i mogli, kada je materija spadala u kategorije čvrstog, tečnog, pare i duha.
Ipak je jedan čovek, Demokrit, pretpostavio da materija poseduje neku osnovnu komponentu, i da su to bile male loptice koje su bile u skupovima od nekoliko do mnogo elemenata. Male loptice koje su se brzo kretale ili stajale u mestu, i prijanjale jedne uz druge ili bile nezavisne - molekuli! Kako je on došao do ovog koncepta kada mu nikada nije bio izložen koncept solarnog sistema, orbitirajućih planeta oko centralnog sunca, a kamoli elementi iz Sistema elemenata i njihova teoretska subatomska struktura. Demokrit je provodio dosta vremena u miru u svojoj bašti, gde je razmišljao o tako malim čudima kao što su kapi kiše i talasi koje one izazivaju u baricama. U osnovi, on je upućivao Poziv, i čuli su ga vanzemaljci koji su mnogo časova proveli sa njim, u nekoliko navrata, i pokazivali mu kako stvari funkcionišu. Oni bi vratili Demokrita u njegovu baštu, a njegova žena je mislila da je on tamo bio sve vreme. Iako su vanzemaljci koji su odgovorili na poziv naišli na spremnog učenika, Demokrit nije imao toliko sreće sa svojim prijateljima, koji su ga ismejali zbog onoga što su smatrali njegovim besmislenim stavovima.