Mirna površina hladnih voda ponekad može biti zavaravajuća. Ona ili on se čine tako spokojnim, tako mirnim, nikad ih ne obuzima bes. A zatim jednog dana usledi eksplozija, i dolazi do ubistva i uništavanja, ili u suprotnom do samoubistva. Možda bi bilo bolje da je čovek malo manje bio miran, a da je bio malo bliži istini. Zašto ljudi potiskuju svoje emocije, i kako je to moguće? Da li sve inteligentne vrste imaju tu sposobnost? Ljudi imaju genetske sposobnosti za potiskivanje emocija koje nisu rasprostranjene širom Univerzuma. Malo inteligentnih vrsta ima ovu sposobnost, i ona nastaje samo u slučajevima kada je primenjen genetski inženjering. Potiskivanje emocija ne nastaje prirodnim putem, tokom evolucije. Onda kako je došlo do ovoga, u ljudima?
U početku su sve vrste na planeti Zemlji bile reptilskog porekla, i to je uobičajena forma širom Univerzuma. Sisari i humanoidna forma se relativno retko javljaju, ali su poželjni zbog njihove sposobnosti za izuzetnu empatiju, tj. njihovog saosećanja. Na svetovima gde su se razvili sisari, oni se najčešće biraju kao objekti za genetski inženjering, čak i tamo gde su reptili inteligentniji u datom trenutku vremena. Takav je slučaj bio i na Zemlji, i genetski inženjering je sproveden na sisarima relativno rano. Međutim, kako najveći deo genetskog inženjeringa sprovode reptilske vrste, pošto ih ima najviše širom Univerzuma, u određenom trenutku su genetski inženjering na Zemlji sprovodili reptili. Oni su naravno ubacili ono što su oni smatrali važnim.
Postiskivanje emocija je moguće zato što ljudi imaju više mozgova - prednji mozak, koji se mozak sisara, međumozak, koji je mešavina reptilskog i mozga sisara, i rani mozak, koji je reptilskog porekla. Kada ljudi žele da sve upamte, oni zapisuju informaciju u sve mozgove, iako informacija može biti zapisana na različite načine u različitim delovima memorije. Kada ljudi žele da zaborave, oni raskinu memorijske veze između prednjeg mozga i ostalih mozgova, i dolazi do amnezije. Međumozak, koji je posrednik, je odgovoran za držanje svih podataka u redu, i to radi dobro. Da ovo nije tako, ljudi ne bi dovoljno dobro funkcionisali da prežive i napreduju.
Pamćenje i svest o različitim emocijama nisu od suštinske važnosti za preživljavanje, i zapravo su nešto pomogli samo za vreme civilizacije. Zbog selpog besa koji bi ispoljio u toku dana čovek bi mogao biti otpušten ili prognan, i tako je sposobnost za potiskivanjem emocija izabrana ako ni zbog čega drugog, onda zbog razmnožavanja. Oni koji nisu mogli da uspešno potiskuju svoje emocije bivali su odbačeni od strane plemena ili grada, i nisu dovoljno dobro napredovali da bi mogli da prenesu svoje gene. Međutim, u budućnosti, tokom Služenja-drugima u 4. Gustini, ova skolonost će biti izbačena uz pomoć genetskog inženjeringa. Tokom Služenja-drugima u 4. Gustini bića ništa ne kriju, čak ni od sebe samih.